Alkoholizam

I ostale bolesti zavisnosti

Alkoholizam - porodicna bolest

Ovaj forum je za osobe koje su u bliskoj vezi sa zavisnicima i koje pate uz njih, bez obzira da li zavisnik priznaje da ima problem ili ne. Ovde možete da postavite pitanja i razmenite mišljenja, informacije i iskustva o mehanizmima za nošenje sa problemima i tehnikama za pomoć Vama, a ne zavisnicima

Moderator: admin

Alkoholizam - porodicna bolest

Postod Irena » 02 Avg 2008, 23:32

Appendix C
Alcoholism – the Family Disease (translated in Serbian)
Alkoholizam – Porodicna Bolest
Oporavak
(Porodicne Grupe Al-Anona okupljaju rodbinu i prijatelje alkoholicara u razmeni iskustava, snage, i nade vezane za zajednicke probleme. Mi verujemo da je alkoholizam porodicna bolest i da promena u pristupu problemu moze doprineti oporavku.
Al-Anon nije povezan ni sa jednom sektom, religijom, politickim telom, organizacijom ili institucijom, ne bavi se polemikom, ne zastupa niti oponuje odredjeni stav. Clanstvo u Al-Anonu se ne placa. Al-Anon se samo-finansira dobrovoljnim prilogom svojih clanova.
Al-Anon ima za jedini cilj pomoc porodicama alkoholicara. U tome uspevamo upraznjavanjem prakse Dvanaest Koraka, pruzajuci clanovima porodice alkoholicara dobrodoslicu i utehu, a alkoholicarima podrsku i razumevanje (Predlozeno kao uvod u praksu Dvanaest Koraka)).

Bill W., jedan od osnivaca Anonimnih Alkoholicara je rekao: “Usled godina zivota sa alkoholizmom, clanovi porodice alkoholicara, zena i deca, i sami postanu neuroticni i izvitopereni. Tu nemaju izbora”.
Sta je Al-Anon za rodbinu I prijatelje alkoholicara?
Iako vecina nas zna da je alkoholizam bolest, mali broj shvata da je u pitanju “porodicnu bolest” koja moze emotivno, duhovno, i cesto fizicki da ugrozi troje do cetvoro ljudi u jednom domu.
Porodicne grupe Al-Anona, Al-Anon i Alatin, nam pomazu da shvatimo da nema te situacije koja je toliko teska, i nesrece koja je toliko velika da je ne mozemo olaksati. Kad shvatimo da je alkoholizam bolest nad kojom nemamo moc, kao sto je nemamo ni nad drugim ljudima, spremni smo da se posvetimo svom sopstvenom zivotu i damo mu smisla i svrhe. Tek tada mozemo da budemo od pomoci drugima.
Bez duhovne pomoci, zivot sa osobom koja nije u stanju da kontrolise pice je previse za bilo koga. Cini nas nervoznim, dzangrizavim i ogorcenim. Zbunjeno razmisljamo, i nacin na koji gledamo na stvari nam je izvitoperen. Promena u nasem pristupu, koja nam neizmerno moze pomoci, cesto u isto vreme proizvede pozitivan uticaj na alkoholicara i najzad ga/je inspirise da zatrazi pomoc.
Program Al-Anon-a se bazira na duhovnom nacinu zivota i praksi Dvanaest Koraka Anonimnih Alkoholicara. Ucenje o programu Anonimnih Alkoholicara i Dvanaest Koraka nam daje snagu I pokazuje put ka resavanju mnogih teskih problema.
Cilj Al-Anona je da pomogne porodicama i prijateljima alkoholicara pruzajuci im nadu i prijateljstvo, dajuci im sansu da nauce da se duhovno razijaju kroz praksu Dvanaest Koraka, preuzetu od programa Anonimnih Alkoholicara, deleci iskustvo nosenja sa bolescu alkoholizma, i uceci kako da razumeju i podrze alkoholicara.
Porodica kojoj treba Al-Anon
Svi Petrovici imaju problema. Gdin Petrovic je pre dobro podnosio alkohol. Jos uvek misli da ga dobro podnosi iako cesto odsustvuje sa posla po nekoliko dana kad krene da pije. Pre neki dan sef mu je rekao da mora ili da prestane da pije ili da trazi drugi posao.
Gdja Petrovic ne spava dobro, i lose izgleda. Stalno brine o racunima i o deci, ali nikako ne moze da poprica o tome sa muzem.
Nena, starija cerka, je uvek bila tvrdoglava. Dosadilo joj je da joj zvocaju pa se udala sa sesnaest godina. Ona i muz se ne slazu.
Jovan nikad nije voleo skolu pa se sa cetrnaest godina ispisao. Napolju je do kasno i Gdji Petrovic se ne svidja s kim se on druzi.
Jelena je dvanaest. Nervozna je – na majku. Njeni ucitelji kazu da brzo uci kad se potrudi, ali ne moze da se skoncentrise ninasta duze.
Svi Petrovici imaju problema. Svi su nesrecni. Jedan od njih je alkoholicar. Ima li to veze isacim? Ima.
Alkoholicaru ima pomoci. Pomoci ima i onim cesto zaboravljenim individuama, clanovima porodice alkoholicara. Pomoci ima za sve Petrovice.

Slede licne zivotne ispovesti ljudi koji se oporavljaju od uticaja alkoholizma, porodicne bolesti. Mnogi ljudi se identifikuju sa teskocama opisanim ovde. Ako nista drugo, ove ispovesti nam barem potvrdjuju da nismo jedini koji se suocavaju sa problemom alkoholizma.

Licne ispovesti

Pocelo je sa nasim brakom
U braku sam sa alkoholicarem skoro tri godine. Prva tri meseca naseg braka iznajmili smo kucu na selu. Oboje bi redovno popili po casu vermuta pred veceru. Tog leta moj muz nije bio ni sasvim trezan, a ni pijan; bio je samo mizeran. Bilo nam je jasno da su stvari pocele da se menjaju. Na putu za Njujork za praznik Dana Rada, svratili smo kod moje sestre u posetu. Tek sto smo stigli moj muz je poceo ozbiljno da pije. Narednih osam meseci je bio pijan svaku noc. Posto sam ja morala da donosim vecinu nasih odluka, na mene je palo da nam nadjem stan. Resila sam da, ako moj muz nastavi sa picem, sama nadjem sebi stan, i da ga pustim da ostane sam u maloj garsonjeri koju jos uvek ima. Osim sto delimo kucu leti, i sto se posecujemo povremeno, ne zivimo zajedno. Iako ovo nije idealno resenje, bez Al-Anona bi mi bilo neizvodljivo.
Prve jeseni naseg braka nasla sam i posao i, sto je za nas jos bitnije, nasla sam Al-Anon. Jedan od najboljih sugestija koje sam dobila preko Al-Anona sto se tice zivota sa aktivnim alkoholicarem je da se nadjem u poslu bar za danasnji dan. Iako mi je moj posao bio dosadan, ubrzo sam ga promenila, ispunjavao mi je vreme.
Prvu stvar koju sam naucila u Al-Anonu je da izbegavam direktan konflikt. Celo nase prvo leto zajedno, ja i muz smo se svakodnevno prepirali. Jednom prilikom sam bila toliko pobesnela da sam mu zalupila vrata u lice, drugom prilikom sam u voznji iskocila iz kola, jednom sam ga, iako je mnogo veci od mene, udarila. Fizicko nasilje, moram da priznam, je potpuno poteklo od mene. U trenutku bih reagovala na ono sto se oko mene desavalo, poput kivnog deteta. U Al-Anonu sam vrlo sporo naucila da prvo razmislim, da se distanciram od situacije dovoljno dugo ne bih li se prisetila kako je neophodno ostati miran, bez obzira na vrstu provokacije.Verovatno najbitnija stvar koju sam naucila u Al-Anonu je da se “prepustim i dopustim Visoj Sili”. Nasi zivoti nisu u nasim rukama. Ako se prepustimo, uz veru, nacicemo se na cvrscem tlu nego dok se konstantno trudimo.
Za mene je jedna od najtezih stvari bila da naucim da “zivim i pustim druge da zive”. Shvatila sam da je to pravo resenje za bes. Nema potrebe da ja drugima solim pamet, niti da dopustim da oni meni sole.
U razlicitim prilikama su mi razliciti principi Al-Anona bili od koristi. Nadam se da cu s vremenom nauciti sve. Aviljska Tereza je napisala da joj je Bog jednom rekao da “nemisli da je zaboravio, jer je On nikad nece napustiti, ali da mora da ucini sve sto je u njenoj moci da pomogne samoj sebi”. Cetristo godina kasnije smo i mi na istoj talasnoj duzini.

Konopac za spasavanje iz ocaja
Ja sam usla u Al-Anon pre tri i po godine. Cuda koja su se desila, avantura promene, oslobadjanje potisnutih emocija, su samo neke od iskustava koje osecam potrebu da podelim sa vama.
Kad sam pocela sa programom, bila sam lose – fizicki i psihicki. Moj zivot je bio jedna suluda obsesija alkoholizmom mog muza. Zapostavljanje mene i dece je bilo zastrasujuce. Strah je zarazan, a nas dom ga je bio pun. Bila sam svega toga svesna, ali nisam nista mogla da ucinim. Osecaj srama, strah za buducnost – da ne objasnjavam!
Iz pukog ocaja sam progovorila na mom prvom sastanku Al-Anona, i soba puna ljudi me je prihvatila, uzdigla, i dala mi nade, ljubavi i vere. Smiro me je njihov “polako cemo” moto. Objasnili su mi bolest alkoholizma, i sto je najbitnije, naucili su me kako da se distanciram. Zudno sam prihvatila njihovu filozofiju o 24 casa, i naucila sam kako da se, na zdrav i konstruktivan nacin, distanciram od problema nad kojim nemam nikakvu moc.
Postepeno, kako je ova filozofija ljubavi i razumevanja prodirala do mene, postala sam svesna promena u mojoj deci. Emotivnu energiju koju sam trosila pokusavajuci da otreznim svog muza sam sad mogla da dam njima. Oni su reagovali kao cvece kad ga zalijes – procvetali su. Kad pogledam u proslost shvatam da su primili Al-Anon na idealan nacin. Primili su, ne kroz moja predavanja i pridike, vec kroz moc primera. Znanje koje sam ja sticala sam koristila kako bih odgovorila na njihova pitanja iskreno i lagodno, bez uzbudjenja ili izbegavanja. Deca su sjajni imitatori. Cekajuci na oporavak mog muza, kopirali su moj pristup njemu kao bolesniku. Hvala bogu sto nas je Al-Anon poducio kako da resimo probleme koje nam je moj suprug udeljivao, ili kako da sa njima nastavimo da zivimo.
Evo jednog cuda koje se desilo bez da sam ja toga bila svesna. Kad smo ja i deca prihvatili njegov alkoholizam kao bolest, i kad smo se posvetili svojim zivotima, on je oklevajuci i uz strah poceo da prihvata AA.
Prvih nedelja nervozne treznosti smo hodali po tankom ledu. Opet nam je Al-Anon dosao u pomoc. Iskustvo drugih zena sa istim problemom mi je pomoglo. Nisam pokazala strah, nevericu, niti sumnju. Tako mi je receno. Moja grupa je tada razmisljala umesto mene. Deca su isla svojim putem, uz skolu, prijatelje, aktivnosti i zabavu – pravo koje im je rodjenjem dato. Ziveli su u kuci bez straha. Ja sam dobijala hrabrost I snagu od Al-Anona.
Onda je pocelo intenzivno doslo prisustvo i aktivnost mog supruga u AA-u. To je bio njegov nacin da ostane trezan. Retko smo ga vidjali. No, ja se nisam osecala ni usamljenom ni napustenom; ja sam aktivno ucestvovala u mojoj grupi, u istoj potrazi za mirom kao i on. Bez Al-Anona bih se osecala tako usamljenom dok je on napredovao sa AA, mozda usamljenijom nego ikad pre jer ne bih sa njim mogla da podelim moju najvecu avanturu ponovnog rodjenja!
Al-Anon mi je dao zivot bez kog se ne usudjujem da zivim; sto je najbolje, bez kog ne zelim da zivim. Drzim se cvrsto i sebicno za konopac za spasavaje koji mi je dobacen, jer to je ono sto Al-Anon predstavlja: konopac za spasavanje iz ocaja ka obalama svesti.

Prica majke

Ja sam majka alkoholicara. Ja sam isto bivsa zena alkoholicara. Od njega sam se razvela, ali cak i da sam to htela, od moje cerke se nisam mogla razvesti. A nisam htela. Posle pocetnog soka kad sam shvatila da mi jedno od dece alkoholicar, htela sam vise nego ista na svetu da joj pomognem da se otrezni. Ali nisam uspela.
Prosla sam sve dobro znane i bezuspesne pokusaje onih koji imaju alkoholicara u porodici. Plakala sam, grdila, pokusavala da razgovaram, da je podmitim. Nisam je nagradjivala. Jednom sam je cak i osamarila. Najzad sam ja sama “udarila o dno”.
Secam se tog dana. Ne mislim da je Florens bila ista pijanija tog dana nego obicno, ali sam shvatila da vise nisam znala sta da radim. Uplakana sam lezala na krevetu. Polako sam pocela da se prisecam necega. Pre nekoliko meseci negde sam procitala novinski clanak o grupi porodica alkoholicara, ali nisam mogla da se setim gde. Cula sam za AA, te sam ih pozvala. Glas na drugoj strani zice je bio prijatan i prijateljski nastrojen. Zena je shvatila da mi treba Al-Anon i uputila me je ka divnoj zeni koja mi je rekla prave stvari i pozvala na sastanak sledeceg popodneva.
Na sastanku sam jedva progovorila. Iznenadila me je veselost clanova. Govornica je ispricala jednostavnu pricu o njenom zivotu sa alkoholicarem; drugi bi prokomentarisali, nudeci sugestije i deleci nesto od njihovih licnih prica.
Kad je doslo vreme da se rastanemo, svi su me podsticali da dodjem opet sledece nedelje. Niko nije pokusao da me “obuci” kako da budem cvrste ruke i ne dozvolim svom detetu da “pravi takve gluposti”. Receno mi je da mi je cerka bolesna, isto tako bolesna kao da ima dijabetes ili tubelkulozu, ili neku slicnu bolest.
Retko bi mi se desilo da propustim sastanak. Vrlo ubrzo sam pocela da ucestvuejm u diskusijama. Citala sam sta god bih nasla o alkoholizmu, cak sam resila I da odem na sastanak AA. Bila sam tako ubedjena da je AA resenje za problem moje cerke, da sam jedva docekala da joj kazem. Ko sto sam mogla da ocekujem, njena reakcija je bila kao i uvek ista. Ponasala se rezervisano, prekinula me je na pola price i prestala da slusa.
Nakon meseci u Al-Anonu shvatila sam da je program namenjen meni, bez obzira da li moja cerka prihvati AA ili ne. Fokus je na razvijanju razumevanja i tolerancije – ucenja kako da se ogromni teret prihvati sa spokojem.
Dobro je i za one koji ne piju da odu na otvorene AA sastanke. Cula sam alkoholicare kako pricaju istu pricu: dok nisu “udarili o dno” i nikome nisu imali da se okrenu, nisu se okrenuli Bogu, AA, bilo cijoj pomoci. Pocela sam da sumnjam da sam “postapalica”, i popricala sam o tome sa psihijatrom moje cerke, sa nekim od AA clanova, sa clanovima Al-Anona, i sa lekarima koji su smatrali da moju cerku vise nema smisla primiti u bolnicu. Svi su se slozili da ona previse zavisi od mene. Elem, donela sam tesku odluku da povucem svu finansijsku pomoc.
Jedno jutro, nakon jednog od njenih najgorih pijanstava (receno mi je da je to najbolje vreme za pricu) otisla sam na donji sprat do njenog stana i saopstila joj moju odluku. Rekla sam joj da sam napravila gresku sto sam preuzela odgovornost za nju, i da sam od tog trenutka planirala da je pustim da sama vodi svoj zivot.
Sedela je lomeci prste i najzad me upitala: “Sta da radim? Kako da se snadjem?”
“Odluci sama”, rekla sam, moleci se u sebi za snagu da istrajem. “Samo da znas da te volim i da me telefonom uvek mozes naci.“ Zatim sam otisla.
Mojoj necaki, koja radi kao telefonski operater u nasoj zgradi, sam dala instrukcije da motri cerkine pozive i da me obavestava. Vidite, jos uvek se nisam bila prepustila i dopustila visoj sili. Ali, nakon mog Al-Anon sastanka te nedelje dosla sam kuci sa osecanjem velikog oduska. Mislim da sam tek tada uspela da se prepustim i dopustim Visoj Sili.
Sledeceg dana, posle sastanka, telefonska operaterka me je pozvala da mi kaze da nikako ne moze da stupi u kontakt sa Florens. Otrcala sam niz stepenice i nasla novine od protekla dva dana ispred vrata. Na zvuk mog kljuca njen mali pas je poceo da histericno laje. Osim toga nista se drugo nije culo. Potrcala sam kroz dnevnu sobu do spavace gde sam je nasla kako lezi na podu sa rukama iznad glave, kao sto je spavala kao mala. Nije se pomerila, i kad sam je dotakla bila je hladna.
Tri godine su prosle od tog dana, i ja sam jos uvek u tuzi. Uzalud sam pokusavala da prihvatim da se neki ne nadju u AA, da se ona verovatno ne bi “nasla” I da je pokusala, i da je Bog jednostavno ispruzio ruku i odveo je kuci; da ja moram da prihvatim njegov odgovor na moje molitve iako taj odgovor nije onaj za kom sam ja zudela.
Nastavila sam da se drzim svojih prijatelja iz Al-Anona, jer su samo oni mogli da razumeju moju srceparajucu tugu. Principi Al-Anona su mi pomogli da prihvatim “ono sto ne mogu da promenim”, I pocinjem da osecam ponekad spokoj. Iako mi je toliko tesko da prihvatim ovu tragediju, mislim da je nikako ne bih prihvatila bez programa Al-Anona.

Pratimo program zajedno

Kad sam otisla na moj prvi sastanak Al-Anona bila sam puna strahova, bez nade u buducnost, opsednuta trazenjem resenja za problem mog supruga sa picem. Tokom veceri cula sam reci “alkoholicar”, “vera”, “spokoj”, i fraze tipa “emotivna distanca”, “samo tokom 24 casa”, “Prepusti se i dopusti Bogu”. To vece je donelo prekretnicu u mom bracnom I licnom zivotu, mada tada nisam shvatila u kojoj meri. Nastavila sam da idem na sastanke i moj nacin gledanja na stvari se promenio.
Mislim da je najveci izazov sa kojim ijedna zena moze da se suoci da se uda za alkoholicara. On pati od bolesti koja se ne moze leciti lekarskim putem, bolesti koja duhovno i emotivno utice na celu porodicu. Danas mnogo vise zena i muskaraca pristupa AA-u pre nego sto “udare o dno”, zahvaljujuci informacijama koje su dostupne o ovoj bolesti.
Prisustvoajuci sastancima Al-Anona naucila sam da prihvatim cinjenicu da je moj muz alkoholicar. Saznala sam da smo oboje nemocni nad alkoholom, i da sam i ja isto tako bolesna kao i on. Morala sam da naucim da samoj sebi pomognem, i kad sam pocela da jacam svoj sopstveni moral, i da menjam svoj odnos prema njegovoj bolesti, stvari su pocele da se menjaju na bolje. Nije lako prihvatiti novi nacin zivota i primeniti ga svaki dan cak i tokom kriza koje stavljaju na probu svu nasu mudrost Al-Anona. Kad zivimo dan po dan, secamo se dobrih i zaboravimo lose stvari iz proslosi, gradimo solidan temelj za buducnost.
Al-Anon nam pomaze da nadjemo snagu da se izdignemo iznad mizerije u cijim smo kandzama pre bili. Mozemo da sidjemo sa emotivnog “roler-kostera” i krenemo putem spokoja. Za mnoge od nas, uciniti to je malo cudo.
Poslednjih meseci pijanstva mog muza bilo mi je tesko da se emotivno distanciram od njega. Sin nam je bio tek beba tada i mora da sam kolicima presla stotine milja samo da se sklonim iz kuce. Mnogo mi je pomoglo da se fizicki uklonim iz situacije. To sam naucila u Al-Anonu.
Ponekad moramo da glumimo kako bi smo primenile program Al-Anona. Moramo da delujemo mirno spolja, iako se kidamo iznutra. Shvatila sam da ako to dovoljno cesto radim da ce da s vremenom postane deo moje prirode.
Pre Al-Anona mrzela sam nasu kucu i mislila sam da ce se stvari popraviti kad se preselimo. Sad znam da promena mora da se desi iznutra. Jos uvek smo u istoj kuci I sad je volim.
Sad kad mi je muz trezan i u AA, pronasli smo da nas vezuje to sto se trudimo da podelimo sa drugima ono sto smo naucili. U isto vreme, ja i dalje ucim. Sastanci uvek donesu nove probleme i nova saznanja. Svaki dan nam se pruza prilika da krenemo unapred ili unazad. Vreme nam ne dozvoljava da stojimo u mestu. Na svakom od nas je da radi na samom sebi, i da se emotivno i duhovno razvija.
Znam da sam danas druga osoba, zahvaljujuci tome sto sam se bolje upoznala sa alkoholizmom. Dobro koje je proizaslo iz ovog iskustva nas je jako obogatilo. Otkrila sam nacin zivota koji mogu da primenim na bilo koju sitaciju. Nasla sam utehu u razmeni sa onima koji me razumeju, i neprocenljiv dar u pomoci drugima.
Upoznaj samog sebe
Moj muz se ozenio u crkvi kojoj smo oboje pripadali u nasim mladjim godinama. Kad sam se udala za njega imao je dva sina od deset i dvanaest godina. U to vreme smo oboje bili agnostici. Moj muz je verovao da kako bi smo najbolje resili probleme sa decom moramo da zivimo potpuno odvojeno. Toga smo se manje vise striktno pridrzavali, i alkoholizam nam je bio jedini veliki problem tokom petnaest godina. Iako sam ja bila registrovana medicinska sestra, nisam znala koliko je alkoholizam ozbiljan problem.
Kako je bolest krenula svojim dobro znanim putem, ja sam reagovala na tipicno pogresan nacin. Zajedno smo probali gotovo sve moguce kako bi smo resili problem, kostalo nas je mnogo, finansijki i emotivno. Na neki nacin, mislim da je vecina neuspelih pokusaja lekara da izlece mog muza bila od pomoci, jer se nakon tolikih neuspeha najzad okrenuo ka AA. Sigurna sam da je za njega to bio poslednje utociste. Ili AA ili nista drugo – to je sam sebi dao kao ultimatum.
Moj muz i ja smo nekoliko meseci uzivali u treznom, i energetski prijatnom zivotu. Govorio je na mnogim sastancima, i govorio je vrlo dobro. Nijednom nije izgubio svoj zahtevan posao, iako je cesto pravio skupe greske koje su se uvek zataskavale.
Ja sam postala aktivna u Al-Anonu, i gledala na program kao na najbolju stvar na svetu. Deo mog rada pri Al-Anonu je zahtevao da odradim Dvanaest Koraka do detalja. Smatrala sam sebe autoritetom, iako nisam kapirala sustinu programa! S vremenom sam, medjutim, shvatila da mi je rad na programu bio najkorisniji kad sam ga radila za samu sebe, i od srca ga preporucujem svakome ko se oseca nadmenim kao sto sam ja bila.
Nakon nekoliko meseci treznog zivota, moj muz je saznao da mu je stariji sin, koji je ziveo podalje, ozbiljno bolestan. Poceo je niz svakonedeljnih poseta bolnici, uz prisustvo njegove bivse zene. Ja sam bila iskljucena iz ovih poseta – bilo mi je receno da je to u mom i sinovljevom najboljem interesu. Moram da priznam, sa zaljenjem, da nisam u to sasvim verovala, pogotovo kad bi mi se muz svaki put vratio iz “posete bolesnom sinu” koji nije bio u stanju cak ni da razgovara, u sjajnom i pricljivom raspolozenju!
Kad sam prokomentarisala o tome rekao mi je da izmisljam. Nisam mogla a da ne pomislim kako ga je sad u treznom stanju ona ponovo privukla. Ona je uspesna poslovna zena i nikad se nije preudala. Insistirala sam da im se pridruzim kad idu u posete jer jednostavno nisam mogla da podnesem svoje misli dok je on bio odsutan. To je, naravno, samo pogorsalo moju situaciju. Nikome drugom nije smetalo – jednostavno su me izignorisali.
Bila sam zapanjena i zgrozena da sam sebi dopustila da se tako uvucem u pricu, ali sam racionalizovala i, kao i obicno, sam uskoro plivala u samosazaljenju. Kad je postalo sasvim jasno da vise ne mogu da kontrolisem svoja osecanja, i kad mi je receno da ce posete da se nastave bez obzira sta ja o tome mislim, potpuno sam se obeshrabrila.
Sledila su tri meseca bolnih tortura i placnih pokusaja da razumem i razresim ovu, meni nepodnosljivu, situaciju. Pokusala sam da pitam druge clanove Al-Anona za savet sto sam diskretnije i iskrenije tada mogla; pokusala sam bezuspesno da primenim Dvanaest Koraka; probala sam Molitvu Spokoja i molila sam se, ali samo za spasenje.
Sve sto sam radila bi pomoglo na kratko, ali se ja na kraju krajeva nisam promenila ni trun jer sam potpuno bila uverena da su drugi bili u krivu. Pokusala sam da budem fer, no nisam mogla. Molila sam se da mi mudrost kaze da li je ovo nesto sto mogu da promenim, ali nisam dobijala odgovor – ne tada.
Potom, osecajuci se potpuno odbacenom i otupelom, i nakon sto sam rekla muzu da mislim da treba da se rastanemo, otisli smo zajedno na proslavu godisnjice moje Al-Anon grupe. Te veceri smo imali izuzetno duhovnog govorika. Proveo nas je kroz jedanaest koraka, no sam ja propustila sta je rekao o vecini njih. Medjutim, usi sam naculjila kad sam ga cula da pominje u Dvanaestom Koraku “duhovno prosvetljenje” i kako ono ne mora da stigne kao tresak u glavu – da je sve sto nam zaista treba za prosvetljenje da upoznamo samog sebe. Iz nekog razloga mi je to mnogo znacilo, ali nisam u potpunosti shvatila poruku dok nisma, lezeci u krevetu, razmisljala o dogadjajima od te veceri. Misao “upoznaj samu sebe” me je proganjala sve dok se nisam, iz ocaja, ozbiljno upitala da li ja uopste znam samu sebe – da li postoji mogucnost da sam ja ta koja nije u pravu, a ne drugi? Po prvi put sam saslusala taj zastraseni glasic blage sumnje, i zatim preklinjala Boga da mi pomogne da upoznam samu sebe. Odlucno sam odgurnula stare poznate argumente i pogovore i, priznavsi da postoji mogucnost da ja nisam u pravu, rekla sam bez ustezanja: “Bice kako Bog da”. Uz neverovatan osecaj smirenosti i sigurnosti, postala sam svesna kako su mi se misli o celoj situaciji, kao i o drugim slicnim problemima, razbistrile. Sve je jednostavno palo na svoje mesto – ono sto je pre bilo nemoguce je postalo moguce. Jasno sam razumela da je ono sto je moj muz osecao bila radost oca kome je ocinstvo toliko dugo bilo uskraceno. Vezanost za majku decaka, koju sam primetila tokom poseta, je jednostavno bila izraz zajednicke zabrinutosti za sina. Moja osecanja prema njoj su se potpuno promenila od tada. Sad umem da budem milosrdna.
Verujem da mi je bila pruzena bozija milost, i to mi je pomoglo da se bez teskoce vratim svojoj staroj veroispovesti, i da napravim bitne promene u svom zivotu. Mislim da vecina ljudi putem Al-Anona lagano i postepeno stigne do istinske duhovnosti, bez ovako drasticnog procesa. Kako god, verujem da sam ja bila toliko udaljena i ocajnicki u potrazi za licnim, milosrdnim Bogom, da mi je bila potrebna vrsta sok terapije kako bih nasla moj put do njega. Uvek nam naravno treba bozja pomoc, ali nekad nam treba bozanska operacija kako bismo se resili podmuklih mana koje se sire i mogu da zahvate nase celo bice. Ako mi se ista slicno ponovo desi, nadam se da cu biti dovoljno prisebna da primenim Sedmi Korak, i da se ponizno i sto pre molim za odstranjenje svojih mana. Sada znam, bez ikakve sumnje, da se nase mane mogu i hoce, uz posebnu milost bozju, otkloniti, kao sto se meni desilo preko Al-Anona.

Prica jednog coveka

Koliko ste puta culi nekoga kako kaze: “Nisam shvatao koliko se promenila! Nije vise ona osoba koju sam ozenio!” Koliko ste puta I sami rekli tako nesto? Moj razlog zbog koga sam to rekao je bitniji od cinjenice da sam to rekao.
Alkoholizam, kako ga AA shvata, je bolest koja se moze zaustaviti ali nikad potpuno izleciti. Ta mi je ideja bila nepoznata, prezirao sam spoljasnje simptome ne shvatajuci posledice mog nerazumevanja no moj sopstveni zivot.
Muz smatra da je blagostanje njegove porodice njegova licna odgovornost, i kad se nesto desi sto je van njegove kontrole, on burno reaguje. Ponos mu je povredjen kad primeti da mu dom, koji se toliko trudi da odrzi, propada.
Postepeno sam se povukao od porodice, prijatelja i poznanika, i postao vrlo sebican. Krivio sam problem alkoholizma za gotovo sve sto mi se nije svidjalo I, bez da sam to shvatao, koristio sam ga kao izgovor za samo-sazaljenje.
Nako sto je moja zena usla u AA, sjajno je napredovala uz sopstvene napore I pomoc drugih, no to je samo pogorsavalo moju dilemu.
Otprilike u to vreme sam uspostavio kontakt sa Al-Anonom, kome sam prisao uz ironiju, ali je postepeno osecaj pripadanja i razumevanja drugih poceo do mene da dopire.
Bio sam na putu usamljenosti, gotovo potpuni stranac u mojoj porodici, sto je jos najgore, brzo sam gubio moc da komuniciram sa drugima. Promenio sam se, zasigurno ne na bolje, i bio sam svestan toga da sam nesto morao da ucinim po tom pitanju.
Otkako sam prisao Al-Anonu, i poceo da primenjujem Dvanaest Koraka u svom zivotu, shvatio sam da sam koristio svoja merila i standarde za drugu osobu. Sad znam da moja zena ima pravo na drugacije misljenje, sopstvene nade i frustracije.
Nije uvek lako primeniti Dvanaest Koraka. Nasao sam da mi pomaze da ih primenim jedan po jedan. Ponekad promasim znak na putu, medjutim moji prijatelji iz Alanona mi pomognu da se vratim istim putem dok ne vidim ponovo putokaz.
Strpljenje, razumevanje i konstruktivni predlozi prijatelja ce pomoci svakome ko je spreman da slusa i da se menja. Ono sto je stvarno zahtevno svako mora da uradi sam. To je, verujem, sustina Al-Anona.
Nasao sam da mi je primena Dvanaest Koraka kod kuce i na poslu, donela izuzetno korisna iskustva. Kad zaboravim na proslost i zivim svaki dan kao da je potpuno novo iskustvo, mogu da uradim vise za druge i, zacudjujuce, osecam vece blagostanje i ispunjenost. Ako sam aktivan u Al-Anonu, i ako sam iskren sa samim sobom, trudim se da zapamtim koliko je bitno za moje samopostovanje, da postujem prava i privilegije drugih.
Sada znam da, promenila se moja zena ili ne – ja o tome nista ne mogu da uradim – ali, da li cu se ja promeniti ili ne, zavisi samo od mene.

Cesto pitana pitanja

1. Sta je alkoholizam?
Alkoholizam je trostruka bolest koja utice na telo, um, i duh. Jedan od simptoma je nekontrolisana zelja za alkoholom.
2. Kako porodica moze da pomogne alkoholicaru?
Program Al-Anona nam pomaze da prestanemo sa trudom da promenimo alkoholicara nad kojim nemamo moc, i da paznju okrenemo sebi, jer sebe mozemo da promenimo.
3. Sta je Al-Anon?
Al-Anon je drustvo rodbine i prijatelja alkoholicara, koji se trude da, deljenjem iskustava, rese zajednicke probleme, da uvecaju znanje i razumevane samih sebe i alkoholicara.
4. Sta mozemo da uradimo kako bi pomogli alkoholicaru da prestane da pije?
Menjanjem svog odnosa stvaramo zdraviju okolinu za celu porodicu, ukljucujuci i alkoholicara. To moze pomoci alkoholicaru da prihvati da ima problem, i da ga uputi do Anonimnih Alkoholicara (AA).
5. Kako mozemo da promenimo svoj odnos?
a. Prateci program Al-Anon-a, Korake, Tradicije, slogane i molitve.
b. Pokusavajuci da razumemo bolest alkoholizma i uticaj koji ima na nas
c. Prisustvujuci redovno sastancima Al-Anona
6. Da li da sluzimo alkohol kod kuce?
To je stvar licnog izbora. Zavisi od reakcije alkoholicara. Moze biti preporucljivo ne sluziti na pocetku treznjenja.
7. Da li da prihvatimo pozive na okupljanja na kojima ce se sluziti alkohol?
Treba da prepustimo alkoholicaru da odluci da li ce ili ne da prihvati takve pozive, isto kao sto i mi donosimo odluku sami za sebe.
8. Da li moramo I mi da prestanemo da pijemo?
Ako je bitno alkoholicaru - preporucljivo je, samo je na nama da odlucimo.
9. Kad je najbolje da pocnemo pricu sa alkoholicarem o picu, ili bilo kom drugom ozbiljnom problemu?
Ovo, uglavnom, zavisi od situacije. Iskustvo je mnogih da je lakse pricati sa alkoholicarem posle jednog od zescih opijanja. Kad god da diskutujemo o bilo kom problemu, trudimo se zadrzimo sopstveni mir i distancu.
10. Da li da tetosimo alkoholicara?
Ne. Iskustvo je pokazalo da sto mu vise paznje posvecujemo, to on manje cini. Tako se opijanje nastavlja.
11. Hoce li nasim nevoljama doci kraj kad alkoholicar prestane da pije?
Ne ocekujmo previse prebrzo. Preci iz bolesti ka zdravlju zahteva dosta vremena. Pored toga, alkoholizam nije prouzrokovao sve probleme.
12. Da li ce nam trebati Al-Anon kad alkoholicar prestane da pije?
Da. Nasa posvecenost sebi i licnom razvoju kroz Al-Anon moze biti od pomoci njegovom prilagodjavanju trezvenosti.
13. Da li smo i mi bolesni?
Dobro je da se zapamti da bolujemo od uticaja necijeg alkoholizma.
14. Koje odgovornosti moze alkoholicar da prihvati?
Skoro nikakve, osim ako nije prestao/la da pije. Neki alkoholicari mogu da prihvate odgovornosti lakse od drugih; potencijal alkoholicara koji je trezan je neizmeran.
15. Kako mozemo da pomognemo alkoholicaru koji je prestao/la da pije?
Pokazujuci mu ljubav i razumevanje, i sami se oporavljajuci od porodicne bolesti alkoholizma.
16. Sta je “suvo pijanstvo”?
Kad se trezan alkoholicar ponasa, ili je u slicnom stanju duha kao dok je pio, kaze se da su pod “suvim pijanstvom”. Obicno se ovo desava na pocetku treznjenja, mada nije neuobicajeno i kasnije.
17. Da li se nama u Al-Anonu desi da posrnemo?
Da. Navike se tesko menjaju, i ponekad zapadnemo u stari nacin razmisljanja i ponasanja. Odrzavajuci kontakt sa Al-Anonom putem telefona, Al-Anon literaturom, ili prisustvujuci sastancima nam sve pomaze da ne skrenemo sa pravog puta.
18. Kako da drzimo alkoholicara dalje od prijatelja koji piju?
Nikako.
19. Sta nam moze pomoci da se ne obeshrabrimo?
a) vera u Boga i Al-Anon
b) kad se angazujemo i pomazemo drugima
c) molitva i meditacija
20. Kako da stignemo do spokoja?
a) ako smo otvoreni, i bez predrasuda, na sastancima ucimo i crpimo snagu od grupe
b) ako usvojimo ono sto je za nas licno najbitnije iz Dvanaest Koraka, Molitve Spokoja i slogana
c) ako naucimo da se prepustimo i dopustimo Bogu, emotivno se distancirajuci od alkoholicara sa ljubavlju u nasem srcu i uz veru u Boga
21. Kako mogu da pomognem svojoj deci?
a) aktivno ucestvujuci u Al-Anonu
b) hrabreci tinejdzere da idu na sastanke Alatina, a stariju decu da idu na Al-Anon
c) citajuci Al-Anon i Alatin literaturu, kako bi saznali o uticaju koji alkoholizam ima na celu porodicu
Korisnikov avatar
Irena
Moderator foruma
 
Postovi: 64
Pridružio se: 03 Apr 2008, 09:44
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod ARTICa » 11 Dec 2008, 13:54

Da, zapravo alkoholizam jeste porodicna bolest! Ja sam dete alkoholicara i sestra alkoholicara , cesto i ako nisam zavisnik, sama pomislim da sam kao oni...Jedan alkoholicar u porodici i cela je porodica uvucena u to, svi mora da ucestvuju, svi mora da se lece,bas kao i on sam.Podrska porodice ima glavnu ulogu u svemu pa i u bolesti zavisnosti. Cesto porodica odbacuje svog clana alkoholicara, misleci da ne ide vise..Ne,greska..Porodica treba biti uporna jer sam alkoholicar tu upornost i ne poznaje,mora uporno pokusavati sa jacanjem volje samog alkoholicara. Pih kako me nervira ova rec ALKOHOLICAR...duga je..kao i izlecenje cele porodice.
MUNJA
Korisnikov avatar
ARTICa
 
Postovi: 6
Pridružio se: 08 Dec 2008, 14:51
Lokacija: Beograd
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod milos » 02 Okt 2011, 23:59

Kao odraslo dete alkoholicara mogu da primetim da mnogo karakteristika koje su prisutne u alkoholicarskoj porodici ostaju uz mene i ne nameravaju nigde da odu. Na njima ja trebam da radim, ukoliko mi prouzrokuju probleme.
Dosta ljudi ima koji su odrasli uz alkoholicara i izgleda da ih sve povezuju neke slične karakteristike.
Korisnikov avatar
milos
 
Postovi: 12
Pridružio se: 01 Mar 2011, 03:31
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod mara » 03 Okt 2011, 23:36

.
Poslednji put menjao mara dana 18 Nov 2012, 03:21, izmenjena samo jedanput
Korisnikov avatar
mara
 
Postovi: 28
Pridružio se: 26 Sep 2011, 01:02
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod mara » 03 Okt 2011, 23:38

.
Poslednji put menjao mara dana 18 Nov 2012, 03:21, izmenjena samo jedanput
Korisnikov avatar
mara
 
Postovi: 28
Pridružio se: 26 Sep 2011, 01:02
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod milos » 06 Okt 2011, 21:38

maro, zao mi je da cujem da si imala takva iskustva. To je bas surovo.
Korisnikov avatar
milos
 
Postovi: 12
Pridružio se: 01 Mar 2011, 03:31
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod Irena » 14 Nov 2012, 23:27

ARTICa je napisao:Porodica treba biti uporna jer sam alkoholicar tu upornost i ne poznaje,mora uporno pokusavati sa jacanjem volje samog alkoholicara.


Alkoholicar jedino sam moze da ojaca svoju volju...ako zeli...Clanovi porodice ce mu najbolje pomoci ako se fokusiraju na sebe i svoj oporavak. Znam da zvuci cudno ali je tako bilo u mom iskustvu i to sam iskusila nakon svih mogucih drugih solucija...Dok god sam ja trazila pomoc za njega on je pio a ja sam gurala kamen uz brdo. Kada sam pocela da trazim pomoc za sebe on je bio prepusten sam sebi i morao je sam snositi konsekvence svog ponasanja, onda je poceo bolje da vidi sebe i svoju bolest.
Korisnikov avatar
Irena
Moderator foruma
 
Postovi: 64
Pridružio se: 03 Apr 2008, 09:44
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod mara » 14 Nov 2012, 23:43

...
Poslednji put menjao mara dana 18 Nov 2012, 03:22, izmenjena samo jedanput
Korisnikov avatar
mara
 
Postovi: 28
Pridružio se: 26 Sep 2011, 01:02
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time

Re: Alkoholizam - porodicna bolest

Postod mara » 14 Nov 2012, 23:44

.
Korisnikov avatar
mara
 
Postovi: 28
Pridružio se: 26 Sep 2011, 01:02
Has thanked: 0 time
Been thanked: 0 time


Povratak na PORODICE , PARTNERI I PRIJATELJI ZAVISNIKA

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju

cron