Ne znam zasto sam trezna

Ovo je forum za one koji tragaju za odgovorom na pitanje šta je oporavak… I one koji tragaju za sugestijama i savetima: kako sprečiti recidiv, kako prebroditi krizu… Ispričajte vaše priče o krizama i recidivima, pretvorimo greške u proces učenja…

Moderator: admin

Pukotina
Postovi: 7
Pridružio se: 25 Avg 2012, 22:07

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od Pukotina » 28 Avg 2012, 20:38

Uh...prezaposlen um je takodje djavolovo igraliste....

Pukotina
Postovi: 7
Pridružio se: 25 Avg 2012, 22:07

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od Pukotina » 30 Avg 2012, 00:50

Mislim tako da ako stalno razmisljamo o svemu i svacemu jako lako se moze desiti da nehotice predjemo granicu a samim tim da nas um dovedemo u identicno stanje kao i da ne razmisljamo..
Nadam se da shvatas sta hocu da kazem?

Pukotina
Postovi: 7
Pridružio se: 25 Avg 2012, 22:07

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od Pukotina » 31 Avg 2012, 00:37

Ne umem prostije od ovoga da ti objasnim....
Poenta je da mi sa problemom,nebi ni trebali previse da razmisljamo jer bi nas to zapravo sigurno dovelo u to stanje da se ubijemo u pojam a to vodi naravno picu...

A i previse nerazmisljanja,takodje.Kad se jednostavno prepustimo kolotecini zivota sve bude kako bude a mi opet zavrsimo u nekoj jaruzi...

Korisnikov avatar
natasha
Moderator foruma
Postovi: 396
Pridružio se: 21 Jan 2012, 12:29

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od natasha » 31 Avg 2012, 06:38

Ovo je zanimljivo.
Dobar primer za razjašnjenje one polemike o "SAMO DANAS" priči.

Ovo što Pukotina kaže, da previše razmišljanja vodi u ludilo isto koliko i prepuštanje inerciji... Mogla bih tu poprilično da se složim.
Ja sam imala taj trip "uznemirenosti" od razmišljanja dugo godina.
Ako sam razmišljala o tome šta je sve bilo u prošlosti, postajala bih sve uznemirenija i anksioznija od rastuće svesti o tome koliko sam grešaka napravila, šansi propustila, ljudi povredila i vremena izgubila...
Ako bih razmišljala o tome - šta dalje, kako te greške popravljati, ima li vremena da se sve to propušteno nadoknadi, kako ću ja jadna nesposobna da živim život dalje, da radim i izdržavam se, kako ću da vaspitam dete kad ni sama nemam nikakvog osnovnog vaspitanja (jer sam u kući od roditelja ludaka sve naopako naučila)... I to je vodilo u bedak i što kaže Pukotina - direktno u jarak hahaha.
Da ne pričam o tome koliko me je tek bedačilo razmišljanje o stvarima na koje nemam baš nikakvog uticaja, (niti sam ih birala za sebe) - kako nam je država sranje i kako je ceo svet sranje i ljudi su loši i sve je užasno... Što mi uopšte živimo, kuda ovaj život ide, gde je smisao... Pa šta da radim posle takvog razmišljanja nego da se ubijem od pića... Maaalo da mi bude lakše, jel tako?

Kad sam čula za koncept "samo danas" - meni je to bilo otkrovenje.
Imam samo danas (može i ono Vukovo- samo sadašnji trenutak) i samo o tome ću da razmišljam, ne o groznoj prošlosti ili o neizvesnoj (i verovatno isto tako groznoj) budućnosti.
Sad mogu da uradim nešto za sebe.
Sad mogu da odem na kafu sa prijeteljem umesto da popijem prvu čašu pića.
Sad mogu da sednem i napišem nešto iskreno na forumu.
Da pročitam nešto lepo.
Pogledam film, pustim dobru muzku, pozovem prijateljicu kojoj se nisam javila sto godina...
Da štrikam i smirim živce.
Sednem za comp i uradim istraživanje - koji bih fakultet/kurs upisala... itd itd itd

Ili, aj' da prevedem to u priču o alkoholizmu (mada je meni svaka priča o alkoholizmu -priča o životu, ali 'ajde, nema veze sad)
Neko ko reši da ne pije a oseća se recimo kao Pukotina ( "Čini mi se ako ne pijem da ću da eksplodiram") teško može da prihvati ideju da neće piti u narednih mesec, godinu, pet godina, deset godina života. Ljudi koji počinju apstinenciju ne osećaju da imaju snage za to, i pri pomisli da ne piju nikada više (na primer) - lako odustanu i pre nego što pokušaju. Tu "Samo danas" super radi - ako pokušam samo danas da ne pijem, i ne razmišljam o tome šta ću sutra, onda imam ispred sebe mali i relativno lako ostvarljiv cilj - jedan dan mogu da izdržim. A kad izdržim jedan dan, pokazao sam sebi da mogu. Onda sutradan razmišljam, hoću li danas da pijem ili da ne pijem. Pa kažm sebi - hajde i danas da ne pijem a sutra možda hoću, videću...
Meni je to nekako prirodno - život i jeste iscepkan na dane i svaki dan je jedan život za sebe. Svaki dan počinjem iz početka. Meni je to sloboda.
Uzmi sta ti odgovara, ostalo zaboravi...

Pukotina
Postovi: 7
Pridružio se: 25 Avg 2012, 22:07

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od Pukotina » 04 Sep 2012, 16:00

Drago mi je da smo se razumeli (icon_razz)

Korisnikov avatar
maya
Postovi: 295
Pridružio se: 12 Dec 2010, 17:48

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od maya » 05 Sep 2012, 11:30

Ćao, Pukotina!

Ja se slažem sa tobom. I mene previše razmišljanja često upropasti.

I nije tačno da je dokoni um đavolje igralište.

Kad sam dokona, nemam obaveza, a samim nema ni stresa. toliko se dobro osećam, kao da sam u društvu samog boga, da ne kažem Više sile...

:))))))))))))))))))))))

Korisnikov avatar
Synthetics
Postovi: 30
Pridružio se: 05 Maj 2016, 22:17

Re: Ne znam zasto sam trezna

Post od Synthetics » 10 Maj 2016, 22:31

maya napisao: I nije tačno da je dokoni um đavolje igralište.
Slažem se s tobom. Um treba upošljavati iz drugih razloga. Dokon um će u svojoj dokonosti atrofirati.

Odgovori

Povratak na “KRIZA, RECIDIV, OPORAVAK”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Yahoo [Bot] i 1 gost