Прва традиција

  • sr_RS

Прва традиција

„На првом месту треба да буде заједничко добро; опоравак појединца зависи од јединства у Удружењу АА.“

Јединство Анонимних алкохоличара је најбитнија одлика нашег Удружења. Наши животи, као и животи оних који ће нам се придружити, непосредно зависе од тог јединства. Или ћемо деловати јединствено или ће Удружење АА замрети. Без јединства, срце Удружења АА би престало да куца; наше артерије не би више преносиле животворну божју милост; дар који нам је Бог дао не би био искоришћен. Пошто би се поново вратили у своје пећине, алкохоличари би нас прекорели и рекли:

Удружење АА могло је бити права ствар!

„Да ли то значи“, нестрпљиво ће питати неки, „да у Удружењу АА појединац није важан? Да ли њиме доминира група и гута га?“ Сасвим сигурно можемо гласно на то питање одговорити са „Не!“ Ми верујемо да на земаљској кугли не постоји удружење које више брине о својим члановима; сигурно не постоји удружење које љубоморније чува право појединца да размишља, говори и поступа онако како жели. Ниједан АА не може да примора другог на нешто; нико не може бити кажњен нити истеран. Наших дванаест корака за опоравак су, у ствари, предложи; дванаест традиција које гарантују јединство у Удружењу АА не садрже ниједан израз „Немојте“. Оне стално понављају „Ми треба да…“, али никада „Ви морате!“

За многе умове сва та слобода за појединца представља праву анархију. Сваки придошлица, сваки пријатељ који први пут посматра Удружење АА, у великој мери бива збуњен. Они виде слободу која се граничи са самовољом, али ипак запажају да Удружење АА има неодољиву снагу циља и акције. „Како уопште“, питају се они, „таква гомила анархиста може да функционише? Како они уопште могу да на прво место поставе заједнички интерес? Шта их то држи заједно?“

Они који посматрају пажљиво убрзо ће открити тајну тог чудног парадокса. Чланови Удружења АА морају да прихвате принципе за опоравак, јер њихов живот зависи од поштовања тих принципа. Ако неко превише одлута од њих, казна је неминовна и брза: он почне да вене и умире. У почетку се чланови придржавају правила зато што морају, али касније откривају да заиста желе да живе на тај начин. Штавише, они схватају да не могу да задрже тај непроцењиви дар ако га не дају другима. Ни они ни било ко други не могу да преживе ако не преносе поруку Удружења АА. Оног трена када се помоћу дванаест корака формира група, открије се још нешто: да већина чланова не може да се опорави ако не постоји група. Јавља се свест да су чланови само мали део велике целине; да ниједна лична жртва није превелика ако она значи очување Удружења. Чланови уче да се жагор њихових жеља и амбиција мора утишати кад год он може да угрози групу. Постаје јасно да група мора да преживи, јер само тако преживљава и појединац.

Зато већ на почетку постаје јасно да кључно питање гласи: како да се најбоље живи и ради заједно, у групама. Ми видимо да појединци у свету око нас уништавају читаве народе. Борба за богатство, моћ и престиж раздиру људски род као никада пре. Када и снажни људи имају тешкоћа у трагању за миром и складом, шта би се тек десило с нашом групом непоузданих алкохоличара? Као што смо се некада борили и молили за индивидуални опоравак, сада исто тако искрено трагамо за принципима помоћу којих Удружење АА може да опстане. Наше Удружење је исковано на наковњу искуства.

У многим градовима и паланкама безброј пута смо понављали причу Едија Рикенбекера (Rickenbacker) и његових храбрих сабораца чији се авион срушио у Пацифик. Као и ми, они су схватили да су избегли смрт, али да још увек плутају у опасном мору. Они су итекако брзо схватили да њихов заједнички интерес долази на прво место. Нико није смео да буде себичан када се радило о води или хлебу. Свако је морао да мисли на друге -они су знали да своју праву снагу морају наћи у доследној вери. И нашли су такву снагу, толику да превазиђу све невоље у које су запали због свог крхког авиона, као и свако искушење које је доносило неизвесност, бол, страх и очај – па чак и смрт једног од њих. Тако је било и с Удружењем АА. Помоћу вере и труда ми смо успели да искористимо поуке једног невероватног искуства. То искуство данас живи у дванаест корака Анонимних алкохоличара, који ће – ако Бог да – одржавати наше јединство све док будемо потребни Богу.